Čuz jor fajter

Igraonica kao prostor: Umesto parlamenta, ratne zone ili konferencijske sale, lideri su smešteni u prostor zabave, eskapizma i simulacije. Video konzole simbolizuju kontrolu, ali i iluziju kontrole - kao da su istorijske odluke bile „igre“ sa reset dugmetom. Petrić koristi video igre kao metaforu za simulaciju istorijskih procesa  gde se ratovi, raspadi, pregovori i ideologije svode na „level“, „score“ i „respawn“.
- Prikazani lideri: Bivši predsednici SFRJ, SRJ, kao i lideri novonastalih država — svi u istom prostoru, bez hijerarhije, što sugeriše ravnanje istorijskih razlika kroz prizmu savremenog populizma i medijske banalizacije. Lideri postaju avatar-i, neautentični, zamjenjivi — što je kritika na post-istinu, gde se istorija reinterpretira kroz medije, meme-ove i nostalgiju.
Igraonica je prostor za decu - Petrić time sugeriše da su odrasli muškarci koji su odlučivali o sudbinama miliona zapravo delovali kao deca u igri moći. Ova ironija je brutalna: istorijska tragedija prikazana kao igračka dinamika, što izaziva nelagodnost i smeh istovremeno.

U doba kada se političari pojavljuju na TikToku, igraju šah pred kamerama, ili se takmiče u popularnosti kao influenseri, Petrićev rad je precizna kritika spektakularizacije politike. Lideri više nisu ideološki predstavnici, već učesnici u medijskom performansu.

Prikaži manje