Vuk Maksimović

Опус Вука Максимовића је разноврстан како по визуелној форми, 
тако и по симболичком контексту који аутор креативно уноси у своја уметничка дела. 
Осим предмета који могу имати практичну функцију и бити од користи у свакодневном животу, 
Максимовићева дела обухватају и скулптуралне представе различитих митолошких бића и симбола, 
које потичу из његовог интересовања за етнологију и антропологију. Поред естетског аспекта, 
ова уметничка дела, комбинујући дрво, метал, камен, топле и хладне материјале, 
који су на неки начин антиподни, 
оличавају и различите симболичке контексте проистекле из митолошких наратива које аутор користи као оквир за идеје
у свом уметничком изразу.
Користећи технике гравирања, интарзије, паљења и колористичког акцентовања које служе за истицање појединих детаља, 
Максимовић своје артефакте обликује на различите начине који им дају препознатљив визуелни идентитет. 
У своје артефакте убацује и готове предмете у свакодневној употреби, претварајући их у саставне делове целине, 
мењајући притом њихову примарну намену и практичну функцију, чиме добијају нову естетску и уметничку вредност. 
Одликујући се својом упечатљивом експресивношћу, Максимовићева дела се намећу околини, 
распирују нашу пажњу и подстичу нас на промишљање и промишљање корена уметничке имагинације и стваралачке транспозиције 
почетног идеолошког импулса, који проистиче из његовог интересовања за паганско и архетипско језгро фигуралне форме, 
проналазећи свој конкретни облик у његовом посебном скулптуралном облику.
Игдрасил, Чувар, Рогата сова, Рогати пуж, Сварожић, Бик, Вампирска веверица, Сварог 
само су неки од назива Максимовићевих дела којима је циљ да подстакну гледаоца да се духовно ангажује 
како би схватио његове уметничке мотиве. 
Иста сврха открива се и у Порталу, који симболично представља улазак у свет Максимовићеве интимне потраге и потраге за 
атемпоралним оностраним, који се налази изван рационалног схватања и чулног искуства. 
У свом истраживању митолошких наратива, Максимовић се упушта и у вегвисир, исландски симбол заштите, познатији као рунски компас,
који треба да чува свог носиоца и безбедно га води до одредишта и помаже му да савлада све препреке на свом путу. 
Симболичка конотација може се разумети и у контексту потраге за путем врлине, правим путем, проналажењем духовне равнотеже
 у сваком од нас појединачно, тражењем светлости у тренуцима када се суочавамо са тамом у себи. 
Ако посматрамо Максимовићева дела не одвојено, већ заједно као делове јединствене целине, 
видимо да је његова поетика суштински артикулисана као таква интимна потрага за светлошћу, 
потрага која је иманентна сваком појединцу који тежи да осветли таму у себи. 
Да бисмо видели праву вредност светлости, прво морамо препознати таму.

Предраг Ђидић
Историчар уметности

Živi i radi: Srbija, Beograd