Potop

Rođena u gradu, okružena visokim zgradama i drugačijim ljudima, davne 1975.
Bila je sreda i topao avgustovski dan.
Očarana prirodom i bojama koje me okružuju, hodam po oblacima, slikam mislima i posmatram srcem.
Ceo svet je moj, i ja sam njegova.
Sve životne faze,
sva učenja, sazrevanja, saznanja i neznanja, uverile su me da je sve čudesno, istovremeno moguće.
Majka jedne mlade umetnice u čija jedra šaljem vetar.
Govorim istinu koju retki žele da čuju, većina poštuje, a mnogi se boje.
Volim svoj odraz u ogledalu, jutro i kafu bez šećera.
Volim duge šetnje s izabranikom moje duše sa kojim rastem, sazrevam i osvajam planinske vrhove.
Volim i pustinju i rado slušam njenu tišinu bogatu tajnama.
Eleganciju pokreta, klasičan balet i zvuk klavira.
Služim se zaboravom umesto mržnjom.
Više volim mačku od psa.
Crni deo eurokrema.
I mislim da je zemlja okrugla i da se zbog umetnosti i ljubavi okreće.

Prikaži manje