Uspon i pad

Aleksandra Pavlović rođena je 1987. godine u Nišu. Diplomirala je slikarstvo 2011. godine na Fakultetu umetnosti u Nišu, u klasi profesora Zorana Kostića. Na istom fakultetu završila je master studije 2015. godine. Od 2016.godine. član je Udruženja likovnih umetnika Alkesinca (ULUA). Živi i stvara u selu Donji Ljubeš, nedaliko od Aleksinca. Njene slike nalaze se u privatnim kolekcijama u Švedskoj, Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Crnoj Gori i Srbiji.O slikarstvu Aleksandre Pavlović profesor Fakulteta umetnosti iz Niša i magistar slikarstva Katarina Đorđević... Pročitajte više

Aleksandra Pavlović rođena je 1987. godine u Nišu. Diplomirala je slikarstvo 2011. godine na Fakultetu umetnosti u Nišu, u klasi profesora Zorana Kostića. Na istom fakultetu završila je master studije 2015. godine. Od 2016.godine. član je Udruženja likovnih umetnika Alkesinca (ULUA). Živi i stvara u selu Donji Ljubeš, nedaliko od Aleksinca. Njene slike nalaze se u privatnim kolekcijama u Švedskoj, Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Crnoj Gori i Srbiji.
O slikarstvu Aleksandre Pavlović profesor Fakulteta umetnosti iz Niša i magistar slikarstva Katarina Đorđević napisala je sledeće:

„Pavlović Aleksandra organizaciju slike zasniva na određenim, geometrijskim, čisto podeljenim površinama. Sintetizovanost nastalih oblika, minimalizam i racionalnost u traženju odnosa koji bi bili izbalansirani u odnosu na zadatu kompoziciju, dinamizovani su kontrastima toplih i hladnih boja i senzibilnošću negovanja slikarske materije.“

Ovo zapažanje naznačava težišta slikarskog izraza umetnice. Na njenim slikama dominiraju arhitektonski čvrsti oblici, prevashodno geometrijske figure pravougaonika i kvadrata, koji nagoveštavaju potrebu za osloncem, utočištem i sigurnošću. Ovi konstruktivistički principi definišu realnost, ustanovljuju red i poredak usred uznemiravajućeg haosa i istovremeno zaokružuju i stabilizuju misli, ideje i doživljaje, sprečavajući ih da se rasprše i oslabe.
Ovako uokvirene površine su žive, dinamične, one teže tome da se prepliću i rekonstruišu, a njihova raznovrsnost i slojevitost upućuju na bogatstvo unutrašnjeg života i psiho-emotivnih previranja. Tom utisku doprinosi i bogatstvo kolorita, nijansiranje u intenzitetu i čistoći boja, koje otkriva širok raspon doživljaja, analiza i duhovnih preokupacija ove umetnice.
Upravo u tom useku, u međuprostoru između potrebe za racionalizacijom i oformljavanjem, odnosno uobličavanjem i definisanjem sopstvenog iskustva, s jedne strane, i nesputane senzitivnosti i životne žudnje, s druge strane, u tenziji između čvrstih kalupa i slobode, kao razrešenje i nada iznenada se uvek otvara prolaz u neki drugačiji svet, označen u njenim delima belim prozorima. Taj svet koji se prostire iza svega naslikanog, iza predstavljene pojavnosti, još uvek je nesagledan jer je nesaglediv, ali je nesumnjiv, izvestan i činjeničan, a dočaran je svetlošću samom, simbolom višeg smisla i istine.
Nit koja uvezuje sve raznolike elemente u jedinstvenu celinu, ali ih i nadilazi jer simboliše večni kontinuitet života koji opstaje uprkos svim previranjima, naznačena je motivom linija koje se pružaju duž prikazane predmetnosti. Linije se probijaju kroz svet slika nadmoćno, ne proizilaze ni iz čega i ne ulivaju se ni u šta, nevezane su za bilo koji konkretni element predstavljenog sveta, nezainteresovane su za ljudska prolazna iskustva. Linija je uvek prisutna, ponekad je upadljiva, nametljiva i napadna, a negde sramežljiva i neprimetna, ali ona je tu, ona teče i nastavlja se i njeno uporno prisustvo, kao ni život sam, ne može se poreći.
Potraga za prostorom smisla i za tačkom uravnotežavanja uzburkanih sila otvorila je put ka religijskim preokupacijama, a one se prevashodno izražavaju kroz slikanje ikona na kojima Pavlovićeva, poštujući kanon ali istovremeno intenzivirajući i naglašavajući određene aspekte religijskih predstava, pruža i subjektivnu interpretaciju zadatih tema. S druge strane, vrtlog modernog društva paralelno je vodi i ka slikanju stalno novih, vrlo raznolikih motiva, što njen slikarski opus čini uvek svežim, raznovrsnim i bogatim.
Period i okolnosti u kojima Aleksandra Pavlović stvara pružaju joj mogućnost za upotrebu tehnika i materijala koji su slikarima ranije bili nedostupni, a koje umetnica inovativno koristi u svom izražavanju, često kombinujući akrilno i uljano slikarstvo, čime, pored svega prethodno navedenog, potvrđuje svoju pripadnost savremenim slikarskim tokovima.

Izložbe samostalne:

- 2022. Aleksinac, Izložba ikona Galerija OŠ"Vožd Karađorđe"
– 2022. Aleksinac, izložba slika, Umetnička galerija kulturnog   centra.

Izložbe kolektivne:

– 2023. Paraćin, Galerija Kulturnog Centra;
- 2021. Aleksinac, Galerija Kulturnog centra;
- 2018. Aleksinac, Galerija Kulturnog centra;
- 2015. Knjaževac, Velika galerija Doma kulture;
- 2015. Niš, Paviljon - Tvrđava;
- 2015. Aleksinac, Galerija Kulturnog centra;
- 2014. Aleksinac, Galerija Kulturnog centra;
- 2013. Niš, Galerija NKC;
- 2011. Zaječar;
- 2011. Knjaževac, Velika galerija Doma kulture;
- 2011. Niš, Galerija Fakulteta umetnosti;
- 2011. Paraćin, Galerija Kulturnog centra.

Prikaži manje