Niti mog identitetea

Дипломирала на Академији лепих уметности, одсек сликарство у Београду. Излаже од 1999. године у земљи и иностранству. Без узора и не осећајући припадност било ком правцу, ствара дела која су у већини случајева на граници апстрактног и фигуративног изразаили или искључиво апстрактнa. Чланица је УЛУС-а и УЛУПУДС-а. Бави се музиком, члан је СОКОЈ-а.

Технике које користи су углавном акрилне и комбиноване технике на папиру и платну.

Групне и самосталне изложбе: Њујорк, Феникс, Токио, Сеул, Марбеља, Берлин, Париз, Охрид, Софија, Праг, Београд...
Живи и ради у Београду.

ИЗЈАВА
„Ја стварам, дакле, постојим“.

АРТ КРИТИКА

Данијела Јовић је сликарка која се, захваљујући савременој технологији, бави и музиком. Она је мултимедијална уметница која, упркос својим експериментима, које бисмо пре назвали духовним путовањима, чува чисто уметничке вредности слика и цртежа, свесна савременог визуелног изазова, као ширег и новијег појма од уметности. Ако се фокусирамо само на сликарско подручје њеног стваралаштва, а за њу је оно основно, видећемо елементе шире уметничке делатности. Као сликарка, она се изражава у циклусима који имају унутрашњу логику развоја. Њен сликарски свет креће се од пуног до празног, од светлог до тамног, између апстракције и фигурације.

Данијела Јовић је једна од наших уметница која је најдаље од концепта такозваног „сликања једне слике“, користећи једно успешно пронађено решење до истрошености манира и клишеа. Она оперише са вишеструким моделима и креативним нивоима, вреднујући уметност као посебну стварност. Можда у позадини њеног рада, као и код истакнутих (пост)модерних уметница, у основи стоји само истраживање свести о уметности, о важности креативног чина. За њен метод, као и код неких напредних уметница, пресудан је процес, пут до слике, а не само финализација. То је отворено дело које, као и нека авангардна дела, може остати недовршено, тако да га посматрач може довршити у својој машти или машти. То је већ примећено код Сезана. На тај начин, посматрач није потцењен, већ се схвата као активни учесник у стварању, уместо да буде искључиво представљен и дефинисан буквално и банално до краја. Реч је о иманентној људској потреби да освоји простор слободе, што би била једна од могућих дефиниција стваралаштва Данијеле Јовић. (Историчар уметности Дејан Ђорић)

С једне стране, видљива динамика композиција, најчешће изражена кроз фигуре ухваћене у покрету, у пози, у тежњи за нечим што превазилази границе формата, сугерише превазилажење задатих форми, а истовремено „Кораци“ постају белешка креативног процеса - Данијелине потраге за савршеном сликом, за тренутком када су линија, мисао и емоција у идеалном складу. Сваки рад је забележен корак, траг који ауторка оставља на свом креативном путу, крећући се од експресивнијих композиција са јаком бојом и наглашеном динамиком ка тишим, префињенијим формама са мирним тоном и редукованим детаљима.

У том дијалогу између покрета тела и покрета духа, између спољашњег израза и унутрашњег импулса уметнице, изложба отвара простор за размишљање о томе шта значи стварати, тражити, кретати се, а никада сасвим стићи, и у том смислу „Кораци“ су и интимни дневник и универзална егзистенцијална метафора. (Историчарка уметности Јелена Гајић)

online portfolio;

https://danijelajovic.crevado.com/

Prikaži manje