Informacije o artiklu

Svetionik nije brod, ne plovi, ne menja horizont. On stoji — sam, tih i postojan — dok se vetrovi obrušavaju i talasi urlaju. Nije stvoren da beži od oluje, već da je čeka.

Njegova svetlost ne traži pažnju, već vodi. Ona je putokaz za one koji lutaju, oslonac za izgubljene, snaga za one koji plove kroz tamu.

Svetionik nikada neće znati imena brodova koje je spasao. Nikada neće znati priče mornara koji su zahvaljujući njemu stigli do obale. On samo svetli — uporno, bez pitanja, bez nagrade.

Jer to je njegova svrha.

Da bude svetlo kad sve drugo potone.